ZLATNA ZLATIBORSKA GONDOLA

    25.01.2017.
DSC_7977

 

ŠTA SU TO „VAZDUŠNE GONDOLE“

Gondole su nekada bili venecijanski brodići sa plitkim gazom, kojim se saobraćalo vodenim kanalima Mletačke Republike. Posebna vrsta gondola bila je ona sa kabinama za zaštitu putnika, ”felzama”, koje su imale male žaluzine koje su se otvarale i zatvarale, po potrebi…
Vremenom je smanjen broj ovih gondolijerskih crnih čamaca (bilo ih je čak 18.000 u jednom trenutku) na sadašnjih 500, ali se pojam ”gondole” premestio iz Venecijanskog zaliva svuda po svetu i preobrazio u nešto sasvim drugačije od one originalne varijante korišćenja.
Tako su najpoznatije ”gondole” postale one vazdušne, ”viseće žičare” na vrhovima čuvenih evropskih i svetskih skijališta i zimovališta.

Danas je gotovo nezamisliv pravi ugođaj planinskog boravka svakog iole zahtevnijeg turiste – bez panoramske gondole, kojom se plovi pod oblacima i krstari iznad najlepših i najuređenijih mesta sa ski-stazama i zimskim rekreativnim i sportskim sadržajima.
”Vazdušne gondole” (u francuskom govornom području su to ”telekabine”, a nazivaju se i ”kejbl-kars”) počele su da povezuju planinske vrhove, ali i velike gradove sa obližnjim izletištima, a postoje i pravi ”vazdušni mostovi” koji povezuju inače teško dostupne krajeve jedne sa drugima. Ima ih po čitavom svetu: od onih prvih (građenih, pre svega, u Sjedinjenim Američkim Državama), preko onih dugačkih (poput one gondole u Boliviji ili u Japanu), pa do onih koje su, odmah po izgradnji, postale ponos svojih gradova (od Dubrovnika i Zagreba, preko Londona i Nižnjeg Novgoroda, Madrida i Barselone, pa do Buenos Airesa i Dalasa u Teksasu). Predugo bi trajalo nabrajanje svih najpoznatijih vazdušnih gondola po doslovno svim kontinentima planete: od Rusije do Novog Zelanda i od Venecuele do afričkih zemalja.

Ipak, najlepše i najreprezentativnije su upravo one originalne planinske ”gondole”, koje su postale ukras i zaštitni znak velikih alpskih, pirinejskih i drugih venaca Evrope i sveta. One su ”prve među jednakima” u ovoj plemenitoj i netakmičarskoj trci modernih gondolijera našeg vremena.

 

ZAŠTO SE NEPRESTANO ODLAŽE DOZVOLA ZA IZGRADNJU ZLATIBORSKE „ZLATNE GONDOLE“

Čajetinska opština i, konkretno, Zlatibor već godinama pokušava da se odupre maćehinskom odnosu naše države, ambiciozno i predano se boreći za razvoj turizma na ovoj, rekli bismo, ”najstarijoj planinskoj izletničkoj lepotici” u Srbiji.
Nije bilo lako zauzdati prohteve i zahteve onih koje zanima samo lična korist i jedva formalno legalizovani projekti neobuzdane gradnje, ali smo to, ipak, nekako uspeli, na čelu sa višestrukim predsednikom opštine Čajetina, Milanom Stamatovićem.
NJegovim trudom, menadžerskom i poslovnom veštinom i danonoćnim zalaganjem Zlatibor je uspeo da izbegne svoju nesrećnu sudbinu režimske ”krave za muženje” neidentifikovanog (nekada bi se reklo ”društvenog”) vlasništva koje se ubrzo, na volšeban način, pretvara u budzašto privatizovane firme, zadruge i kompanije.

Svi znamo kako se to događa u poslednjim decenijama, uprkos svim verbalnim zaklinjanjima političara na vlasti, koji imaju jednu priču i svoje dobro odglumljeno, ”za Srbiju (tobože) zabrinuto” izdanje u medijima, a sasvim drugo u razgovorima bez reflektora i mikrofona: sredstvima prinude, ucene i pritisaka svih vrsta. Naravno, uvek se nađe neki navodni ”razlog za sudsku ili inspektorsku intervenciju”, kojim se onda izvrši (tako opravdani) akt čistog razbojništva i direktne otimačine narodne imovine.
Tako je i u drugim delovima naše zemlje, ne samo u Zapadnoj Srbiji, ali je ovde stvar dovedena do usijanja, zbog toga što je neko od najmoćnijih ljudi Srbije očigledno bacio oko na zlatiborsku lepoticu i njene resurse.
Zato sve vreme, a posebno u poslednjih nekoliko godina, imamo problem u svemu što radimo na korist građana naše opštine, ali i svih ljubitelja i posetilaca Zlatibora.
Posebno je mnogo problema i birokratskih prepreka vezano za dva najvažnija razvojna projekta ove regije: za pokušaj osposobljavanja i početka rada civilnog aerodroma u Ponikvama i za početak gradnje velike (najduže takve vrste na svetu) ”vazdušne gondole” od centra Zlatibora do Tornika.

Kada je reč o Ponikvama, tu smo pred licem srpske javnosti, u beogradskom Media centru, imali zvanični čin potpisivanja Inicijative o pretvaranju ovog aerodroma u civilni, na raspolaganju i upravljanju svim opštinama Zlatiborskog okruga.
Ovaj akt ”namera o saradnji” potpisali su predsednici opština Arilje, Priboj, Nova Varoš, Sjenica i Čajetina, uz predstavnike Turističkih organizacija Zlatibora i Zapadne Srbije.
Time je pokazano da bi toliko toga moglo da se ostvari, na opštu korist i zajedničko dobro, samo da ima bar malo političke volje i striktnog poštovanja narodnih potreba i odgovarajućih zakona od strane onih koji ”odozgo” upravljaju zakonima po svojoj volji i isključivo u sopstvenu korist.
Ali, te volje i makar minimalne dobronamernosti prema onima čije interese treba da zastupaju – nema.

Isto tako se neprestano i na sve moguće (i nemoguće) načine odlaže davanje potrebnih dozvola za izgradnju zlatiborske ”Zlatne gondole”, investicije od 13 miliona evra, u predviđenoj dužini od čak devet kilometara (dakle, po sigurno ubedljivo najpovoljnijoj ceni izgradnje ovolike trase panoramske žičare). Uz važnu napomenu kako je za ovaj projekat s naše strane nabavljena skoro sva potrebna oprema i već isplaćeno skoro 10 miliona evra za nju.

Nadležno Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture, kao čvrsto partijsko uporište stranke na vlasti i njenog neprikosnovenog gospodara, blokira dobijanje neophodnih dokumenata i dozvola, u cilju sprečavanja ove naše inicijative i davanja zemlje u državnom vlasništvu svojim izabranim miljenicima (privrednicima o kojima smo već mnogo puta govorili i upozoravali na ovu nedopustivu spregu režima i privatnog kapitala).

 

KAKO SE IZBORITI SA REŽIMSKIM VETRENJAČAMA I MAFIJAŠKIM TRIKOVIMA SRPSKE VLASTI

Kao što znamo, nije i ne sme da bude važno to koliko je brojan, moćan i opasan neprijatelj, već, isključivo, to koliko je velika svetinja koju braniš.
Cilj ne opravdava sredstvo, ali istinski ideal i te kako opravdava borbu i žrtvu za njegovo konačno ostvarenje.
I zato, zbog pomenutog ideala jedne drugačije, lepše i pametnije, čojstvene i pravedne, zdrave Srbije mi se ne predajemo i ne želimo da pravimo nikakve mutne i pohlepne kompromise i dogovore ispod žita sa onima koji na to žele da nas prinude. Da nas nateraju da pokleknemo i priđemo njihovom kolu, ili da odustanemo i povučemo se sa bojnog poprišta.

U tome je čitava stvar u vezi neprestanog blokiranja i opstrukcije gradnje pomenute (i ovom okrugu neophodne) zlatiborske gondole. U tom pokušaju da nas iscrpe, umore i nateraju da izaberemo jednu od jedine dve opcije (po režimskom načinu mišljenja): ili ulazak s njima u nečasne kombinacije i ”podelu plena” ili kukavički odlazak sa funkcije i prepuštanje svih zlatiborskih resursa sili i nepravdi sa ”državnog” vrha. Ili – ili. Nedostojni kompromis ili bežanje sa pozicije čuvara stvarnih narodnih interesa (po modelu: ”čuvaj glavu, dok je na ramenima”).

I, pošto je u pitanju neposredna budućnost turistički najinteresantnijeg dela čitave Zapadne Srbije, nama koji se borimo sa alama i baucima iz beogradske partisjke centrale ne pada na pamet da se predamo, a kamoli da uđemo u ”dilove” i burazerske kombinacije sa nasilnicima i otimačima narodne imovine.
Naprotiv, mi ćemo početi da tragamo za pravdom iza tvrdokornog privida postojećih ”zakona” (što se u Srbiji primenjuju isključivo u korist moćnika na vlasti i njihovih najpoverljivijih i najbližih saradnika i izvršilaca).

I zato, sa prvim danima febrara meseca, ako nam to vremenske prilike dozvole organizovaće se prava narodna radna akcija početka građenja monumentalne zlatiborske panoramske gondole.
Na mestu na kome je predviđena startna pozicija ”vazdušne gondole” (što ide iz centra Zlatibora, pa preko Ribničkog jezera, do Tornika) okupiće se građani Zlatibora i žitelji čitave čajetinske opštine, predvođeni Milanom Stamatovićem, njegovim najbližim saborcima u borbi za pravdu, ali i lepšu, onu zdravu Srbiju (iz koje se ne beži u svet, trbuhom za kruhom). Tu će biti i oni koji bi, nakon izgradnje ove tehnološki najsavremenije žičare, dobili zaposlenje u projektu ”Gold Gondola”, kao i mnogobrojni stanovnici.

Celokupnu instalaciju ”zlatiborske gondole” uradila je poznata francuska firma ”Pomagalski” (oprema je uvezena i dovezena u 11 velikih kamiona), a planira se 36 velikih nosača, uz odmorište i međustanicu na Ribničkom jezeru.
Sve to na oko 9000 metara dužine, sa visinskom razlikom od 531 metar, uz kapacitet od 600 putnika po satu i brzinom ”gondole” od šest metara u sekundi (tako da bi čitava vožnja trajala 25 minuta savršenog ugođaja).
Čitava gradnja ne bi trajala duže od godinu dana (od prvog ašova do kompletnog završetka radova i puštanja ”Zlatne gondole” u funkciju), jer su kod ovog projekta već spremljeni svi planovi, angažovani stručnjaci i već sklopljen predugovor sa najboljim izvođačima.

Posle onih čuvenih, danas zaboravljenih zlatiborskih vazdušnih jedrilica iz međuratne istorije naše regije (kada su nebom leteli naši preci iz čitave ondašnje Kraljevine), ponovo bi se ljubitelji snega, skijanja i netaknute prirode našli na orlovskim visinama.

Visoko, gore. Na mestu koje nas prosto priziva da poletimo…

 

DCIM100MEDIADJI_0101.JPG

Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on VKPin on Pinterest
Email this to someone