Najznačajnija investicija u srpski turizam u poslednjim decenijama je u završnoj fazi, „pod reflektorima“ domaće i svetske javnosti. Već se jasno vidi najduža panoramska gondola na planeti, jedinstvena po svojim tehnološkim rešenjima i veličini – na trasi dugoj devet kilometara, od centra planine Zlatibor do vrha Tornik – koja će biti ponos Srbije.

– U toku je završna faza radova, ali to ne znači da je ostalo malo posla. Upravo završavamo mašinsku i tehničku sobu međustanice na Ribničkom jezeru, gde će biti smeštena glavna pogonska stanica gondole. Sa nama na terenu su i predstavnici kompanije „Poma“, koji pružaju tehničku asistenciju pri montaži opreme, montiranju sajli, telekomunikacionih kablova… Radimo i završno podešavanje stubova gondole. Aktivnosti su užurbane, jer želimo da do kraja godine sve građevinske, mašinske i elektro-radove dovedemo do kraja – ističe Bojana Božanić, direktor JP „Gold gondola Zlatibor“. – Uslediće period testiranja, koji će zavisiti od vremenskih uslova, a zatim puštanje gondole u rad, možda već ove zime, ali je realnije da to bude na proleće.

U prethodnom periodu, postavljeno je 19 stubova, od početne stanice do Ribničkog jezera. Radnici postavljaju preostale stubove do vrha Tornika, a na trasi ih ima ukupno 36. Konzorcijum kompanija koje realizuju investiciju Opštine Čajetina okupljen je oko užičkog „Jedinstva“. Uz vredne Ere, tu su „Amiga“, koja završava mašinske poslove, „Elkom“, koji se bavi elektroopremom, a renomirana kompanija „Poma“, kao isporučilac opreme, brine o specifičnim poslovima na izgradnji najduže gondole na svetu.

– Montaža sajle prečnika 50 milimetara, za gondolu predstavlja jedan od težih delova posla, jer na ovim prostorima takva instalacija ne postoji, a retkost je i u svetu – kažu inženjeri uposleni na trasi. – Do izgradnje zlatiborske gondole, status najduže imala je nadaleko poznata gondola „Tjanmen šan“ u Kini, na čijoj je trasi sniman film „Avatar“. Ona je za dva kilometra kraća od srpske.

Dok se kraj posla nazire, u preduzeću „Gold gondola“ planiraju svečano otvaranje svetske atrakcije, koja će, uz dobru reputaciju, Zlatiborcima donositi i znatan profit.

– Razmišljamo o marketingu, o načinima kako da najdužu panoramsku gondolu na svetu prikažemo u punom sjaju. Tu je i niz novih poslova i aktivnosti koje ćemo obavljati, uz prevoz putnika. Analiziramo tržište, osmišljavamo ponude za goste, za hotele, agencije – naglašava Bojana Božanić. – U planu je i uređenje okoline. Završeno je idejno rešenje za glavnu zgradu, uz početnu stanicu gondole, gde će biti sedište preduzeća i svi sadržaji, poput biletarnice, garaža, prostora za ski-opremu… Biće to najlepše ogledalo Zlatibora.

Ukupna vrednost zlatiborske gondole je 13 miliona evra, oprema je plaćena 9,9 miliona, a ostatak novca utrošen je na radove. Jedine dodatne troškove opštinari su imali prilikom rešavanja imovinskih odnosa na delu zemljišta i tokom izmeštanja infrastrukture. Izgradnja pristupnih puteva uključena je u početnu cenu investicije, koju opština finansira sama.

– Planirano je da električna energija bude energent koji će biti korišćen za rad gondole, ali razmatramo i mogućnost korišćenja obnovljivih izvora energije, jer je ovakav vid prevoza sam po sebi ekološki, i najbolje je da takav bude u potpunosti. Radimo studije iskorišćenja sunčeve energije i energije vetra i očekujemo pozitivno mišljenje u vezi s realizacijom tih ideja – kaže Božanićeva. – U narednih deset godina investicija će sebe isplatiti, a naš cilj je da taj novac indirektno podigne ceo naš kraj, kroz nova ulaganja u svim segmentima. Korist će biti vidljiva u lokalnom, ali i u republičkom budžetu.

Početak izgradnje gondole pratili su problemi u vezi sa izdavanjam dozvola, ali su ti zastoji otklonjeni.

– Gledamo unapred, uprkos otežavajućim okolnostima koje smo imali na početku. Predstoji nam da obezbedimo još upotrebnu dozvolu po završetku posla – ističu u predzeću „Gold gondola“.

Tehnički detalji zlatiborske gondole su impresivni. Na trasi postoji 36 stubova i ukupno tri stanice, savladava nadmorsku visinu od 531 metar, imaće 55 kabina za po 10 putnika, a svaka kabina ima nosače za bicikle, skije, skejtbordove… Brzina kretanja je šest metara u sekundi, a moći će da preveze oko 600 putnika na sat.

– Ukupan kapacitet gondole je 1.000 putnika na sat, odnosno 90 kabina, a po potrebi se može povećati obim usluga. To će se sasvim izvesno i dogoditi, jer planiramo da sa sadašnjih 320.000 turista broj povećamo na milion, kao i da broj noćenja sa 1,2 miliona povećamo na 10 miliona – najavljuje Božanićeva.

Preuzeto sa: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:828259-Najduza-gondola-na-planeti-je-turisticki-ponos-Srbije-Pogled-s-visine-otkriva-sve-cari-planinske-lepotice