Njujorška gondola – simbol grada i velika turistička atrakcija

    23.06.2020.
shutterstock_476582269.0

      Gondole već decenijama predstavljaju jako popularan i atraktivan, a u zadnje vreme i najbrže rastući vid prevoza u svetu. Iako je u početku njihova instalacija, maltene, predstavljala ekskluzivitet pozantih ski centara, ubrzo su počele nicati i kao nezavisne panoramske instalacije, ali i kao integralni deo javnog prevoza velikih gradova širom sveta, čim je prepoznata njihova praktičnost i efikasnost u rešavanju problema saobraćajnih gužvi.MTUxMzAzOTE2MTY0MzYwMDE0

     Upravo jedno takvo rešenje primenjeno je i u Njujorku, koji, kao i sve svetske metropole, ima veliki problem sa funkcionisanjem i održavanjem gradskog prevoza. Naime, početkom 70-ih godina prošlog veka javila se potreba za boljim i funkcionalnijim povezivanjem ostrva Ruzvelt sa ostatkom grada i gondola ili vazdušni tramvaj, kao ustaljenijji naziv za ovaj vid vazdušnog prevoza na američkom kontinentu, pokazao se kao najbolje rešenje u tom trenutku.

     Ostrvo Ruzvelt se nalazi između Menhetna i Kvinsa, koji su do tada već bili povezani mostom, a prevoz do ostrva se obavljao jednom trolejbuskom linijom i to na na dosta spor i komplikovan način, tako što bi se sa sredine mosta trolejbus liftom spuštao na ostrvo. To je bila jedina veza sa ostatkom grada, ali je i ona, posle decenija eksploatacije, zahtevala ozbiljan remont. 15363_imageTrolejbuska mreža je bila u lošem stanju i održavanje je bilo sve neisplativije, tako da je grad već ranije ukinuo većinu trolejbuskih linija i zamenio ih modernijim, autobuskim. S druge strane, sa rastom prihoda stanovništva u drugoj polovini veka, dolazi do potrebe izgradnje jako velikog broja stanova, kako bi se zadovoljile narastajuće potrebe nove srednje klase, što je samo povećalo broj korisnika javnog prevoza ostrva Ruzvelt. Metro linija je bila u planuRoosevelt-Island-Tramway-Extended-Manhattan-Queens-NYC-640x640, ali još uvek daleko od realizacije.

     Gradske vlasti su, kao privremeno rešenje, razmatrale tri mogućnosti: trajekt, novi lift ili neki vid vazdušnog transporta i izbor je pao na gondolu, tj. vazdušni tramvaj. Nakon urađene studije o izvodljivosti, 1975. su krenuli prvi radovi, a gondola je puštena u rad godinu dana kasnije. Velike kabine kapaciteta 125 osoba na svakih tri minuta prolaze trasom dugom 940 metara brzinom od 26 km/h. Kao deo javnog prevoza, putnike prevozi u periodu 6:00 – 02:00, vikendom do 03:30 i napravi čak 115 tura u toku dana.

     S obzirom da je linija metroa prilično kasnila sa puštanjem u rad, gondola je stekla ogromnu popularnost među Njujorčanima. Ni sama činjenica da je, nakon otvaranja kraka podzemne železnice ka ostrvu Ruzvelt 1989. godine, broj putnika opao skoro za polovinu, nije uticala na odluku da gondola, kao sada već prepoznatljiv simbol Njujorka, ostane u funkciji. Čak i sa smanjenom osnovnom funkcijom, turistički potncijal i atraktivnost su ostali neupitni. Uostalom, bez obzira koji je grad u pitanju, gondole uvek izazivaju pažnju turista i, kao takve, imaju magnetnu privlačnost za sve posetioce.

Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on VKPin on Pinterest
Email this to someone