Čajetina – Podizanjem brane stvorene turističke perspektive vazdušne banje

    08.09.2020.
CREATOR: gd-jpeg v1.0 (using IJG JPEG v62), quality = 80

Dva gorska plava oka, kako Zlatiborci zovu dva jezera, turističke dragulje prepoznatljive sa razglednica, nastala su podizanjem brana.

U sadašnjem Turističkom centru Zlatibor, a nekadašnjim Partizanskim i još pre Kraljevim vodama, prvo uređeno kupalište, sa kabinama i čamcima za rekreaciju, podignuto je na Obudovici 1947. godine, a pijaća voda Crnog Rzava pod Tornikom žubori iz česama najposećenije srpske planine, kao i Čajetine.

Stranice letos objavljene knjige „Neimari turizma zlatiborskog“ čajetinskog profesor Milisava R. Đenića svedoče, pored ostalog i o ovim poduhvatima, koji su preduzimljivošću otvarala perspektive blagu planine. O ideji za prvo jezero na visoravni hroničar kraja prenosi kazivanje inženjera, univerzitetskog profesora i akademika Miladina Pećinara (1893-1973), rodom iz Ljubiša, graditelja brana i vodovoda širom „Juge“.

 

Projektant Akademik Miladin Pećinar na brani prvog jezera

 

Dvojica prijatelja, Zlatiborac Miladin Pećinar i beogradski advokat Aleksandar Pavlović, predsednik Turističkog društva „Zlatibor“, majskog dana 1940. godine šetali su u blizini česme Aleksandra I Obrenovića. Sliku Kraljevih voda i uzvišenja obraslog retkom borovom šumom, sa belim vilama, kvarile su baruštine rečice Obudovice.

– Celokupan ovaj pejzaž liči mi na lepo obučenu devojku, ali bosu i prljavih nogu – rekao je Pećinar.

Pavlović se nasmejao, malo poćutao, pa upitao:

– A kako bi bilo da je obujemo?

– Jedini joj je spas da na mesto ovih baruština napravimo jezero…

Drugi svetski rat je, kako navodi hroničar, omeo sakupljanje novca, a razgrabljen je kupljeni materijal, ali će se za gradnju svojski založiti jedan drugi Zlatiborac – zemljoradnik i predsednik Sreskog narodnog odbora Čajetine Milić Terzić (1899-1977) iz Alinog Potoka. Na dočeku predsednika Josipa Broza na Zlatiboru 8. jula 1946. godine, nakon izveštaja delegacije sreza o obnovi ovog kraja zemlje, rečiti i otresiti gorštak u narodnoj nošnji pred Tita je stavio projekat jezera koji je pre rada uradio akademik Pećinar i, naravno, zamolio da država pomogne.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Milić Terzić

 

Ostalo je zapisano da se Titu dopala ideja, bez razmišljanja je obećao svesrdnu podršku u prvoj godini „petoletke“, rekavši: „Od Zlatibora bi trebalo stvoriti jednu od najvećih i najbolje uređenih vazdušnih banja…“, naglasivši da ovde treba „da se oporavljaju i leče, pogotovi oni koje kosi grudna bolest“.

Ministarstvo finansija NR Srbije odobrilo je 3,35 miliona dinara, a GP „Šargan“ iz Užica i omladinske radne brigade, od aprila do decembra 1947. godine, planini su darovali – plavo oko.

Posle duže stagnacije, na Zlatiboru se šezdesetih godina prošlog veka nižu brojni građevinski poduhvati, ali je i to vreme suvih česama u letovalištu i redova za vodu.

Akademik Pećinar je predlagao dovođenje vode sa izvora Dobroseličke reke ili sa Borkovca, što bi bilo trajno rešenje. Druga varijanta je bila podizanje ustave na Crnom Rzavu, ali obavezno pre Vodica. Bila su to najbolja rešenja, ali siromašna opština nije mogla da ih finansira. Predsednik opštine u to vreme, Dragomir Vuksanović (1932-2002), sa saradnicima, opredelio se za hitno rešenje – pregrađivanja Crnog Rzava u Ribnici – beleži Đenić.

Dragomir Vuksanović

 

Letos su Zlatiborci, 73 godine posle gradnje, umivali jezero u turističkom centru, a pripremaju se da vodu za piće dovedu sa Sušačkih vrela, dok će se u Ribnici ogledati budući „Zlatni grad“.

 

Akcijaš sa 13 godina

– Svako domaćinstvo Zlatibora imalo je obavezu da po jedan član radi 15 dana na iskopu zemlje za jezero na Partizanskim vodama. Moja starija sestra dobila je pismeni poziv, ali je otac poslao mene, iako sam tek napunio 13 godina. Sa grupom omladinaca radio sam na vagonetima, odvozili smo zemlju i ravnjali okolni podbarni teren. Dobijali smo samo ručak u Đaldovom hotelu „Srbija“. Služeno je razno varivo, ali bez mesa, čak ni hleb nismo dobijali – prisećao se jedan od graditelja, Siniša Todorić iz Rudina.

 

Brana u Ribnici

Inženjeri i profesori beogradskog Univerziteta – Dušan Milovanović i Lazar Jovanović krajem 1967. godine nudili su čak 11 varijanti dovođenja vode sa Crnog Rzava. U Ribnici, pod Tornikom, podignuta je lučna betonska brana, visoka 32 i dugačka 165 metara, koja je zaustavila 3,5 miliona kubika vode. Od crpne stanice i postrojenja sa filterima cevovodom dugim preko sedam kilometara voda je izbačena na Karaulu.         

 

Izvor: Novosti, D. Gagričić/ Glas Zapadne Srbije        

Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on VKPin on Pinterest
Email this to someone