Šta nam je preče: beloglavi sup ili čovek

    06.11.2018.
Uvac,-srb
Da li je moguće uskladiti interese investitora, graditelja gondole, ski-staza a sačuvati šume, izvorišta, zlatni bor, prirodu zbog koje se dolazi na Zlatibor, razgovarano je na okruglom stolu o upravljanju Parkom prirode „Zlatibor”
 
Kako stvoriti uslove da na Zlatiboru, jednoj od naših najposećenijih planina, i pored turističkog centra opstanu ljudi, ali i beloglavi sup, medved… Kako da se sačuva bor po kojem je cela planina dobila naziv, a izgradi famozna gondola do Tornika, čija trasa vodi preko Ribničkog jezera. Kako da se naprave ski-staze a očuva šuma, raspravljalo se na okruglom stolu uz učešće više od 10 eminentnih institucija i prisustvo čelnika lokalnih samouprava iz Čajetine, Nove Varoši, Prijepolja i Užica. Organizator je bilo javno preduzeće „Srbijašume” koje je od države ovlašćeno da upravlja Parkom prirode „Zlatibor”. Bitno je napomenuti da sam centar Zlatibora nije u zaštićenom području, kao ni veći, urbanizovani delovi ove planine.

Sukob interesa turističkih poslenika, skijališta, lokalnih vlasti i zaštitara prirode možda najbolje ilustruju reči profesora Milana Medarevića sa Šumarskog fakulteta u Beogradu koji je upitao: „Šta ćemo koristiti, ako ništa ne sačuvamo?”, uz napomenu da je ovo danas škakljiva tema. Ovaj ugledni profesor naglasio je, na primeru Golije i Zlatibora, da prvo treba štititi ljude. Na Goliji, pa i u rubnim područjima Zlatibora nas je sve manje, pa šume osvajaju pašnjake, zaparložene njive, seoska imanja… Dobar plan je samo onaj koji uvažava i zaštitu prirode i opstanak ljudi. Omorika se suši, a definicije održivosti arče kao i demokratija, ekologija, napomenuo je profesor Medarević, kojem smeta granica između zaštićenih i nezaštićenih područja, jer „ničeg nema, ako se jednako ne pazi na nezaštićene delove kao i one koje država štiti”.

Sa jedne strane evidentan je pritisak investitora, kapitala na Zlatibor, a sa druge su se obreli prirodnjaci sa ciljem da se zaštite izvorišta, šume, živi svet, stanište beloglavog supa u kanjonu Uvca.

Najgori primer je Kopaonik, kazala je Lidija Stevanović iz Ministarstva zaštite životne sredine, gde usred nacionalnog parka cveta neplanska gradnja, otpadne vode liju niz planinu. Usklađivanje svih interesa ide teško, a primer su i mini-hidroelektrane. Broj izdatih dozvola prevazilazi kapacitet vodotokova i jasan je stav ovog ministarstva da se to mora promeniti, a degradacija prirode zaustaviti.

„Srbijašume” kao upravljač ne mogu da uzmu ništa iz Parka prirode, ali mogu da daju. Niko Zlatiborcima neće zabraniti da gaje svinje, ovce, peku rakiju, ali mogu im se urediti putevi. Svi potičemo iz šume, potražnja za proizvodima od drveta raste i često je delovanje čoveka zastrašujuće – naveo je profesor Predrag Aleksić, izvršni direktor za šumarstvo u „Srbijašumama”.

Zavod za zaštitu prirode uradio je prostorno plansku dokumentaciju i oko 42.000 hektara je pod zaštitom. Izuzeta su mesta Čajetina i Zlatibor, prioritet je dat proizvodnji eko-hrane, etno-proizvoda, razvoju infrastrukture, poljoprivrede što sve doprinosi razvoju turizma. Definisana su tri stepena zaštite i ova institucija je dala uslove za gradnju gondole. I predstavnik ministarstva građevina naglasila je da je za sada završen okvirni plan za prostor posebne namene, a da se nacrt može očekivati u februaru.

O samoj gradnji gondole govorila je Bojana Božanić, direktor preduzeća „Gold gondola Zlatibor” koja je napomenula da je zadovoljna saradnjom sa „Srbijašumama” kao upravljačem Parkom prirode. Ona je napomenula da se sve podiže u skladu sa uslovima koje su postavile javne institucije. Sledeće godine, napomenula je, predstoji podizanje stubova od Ribničkog jezera do vrha Tornika. Ona je kazala i da prema urađenoj studiji uticaja na životnu sredinu ima i pozitivnih elemenata kao što je očekivano smanjenje broja automobila koji bi po završetku gondole išli ka skijalištu na Torniku od centra Zlatibora.

Na ovom eminentnom skupu bilo je 11 stručnih izlaganja. Čula se reč lovaca, pročitan rad dekana šumarskog fakulteta o pogubnom uticaju mini-hidroelektrana na prirodu zarad svega 3,5 odsto energije koja se može na ovaj način dobiti i koju građani dodatno plaćaju. Civilni sektor je kroz predstavnike Svetskog fonda za zaštitu prirode takođe uzeo učešće, a o novoj stazi na Torniku govorili su predstavnici „Skijališta Srbije”.

Šta je manje zlo, praviti puteve i uništavati prirodu, ili pustiti da priroda „razjede” puteve pa da više niko ne može da dođe do delova planina poput zabiti na Goliji, teško je odgovoriti. Održivost je bila najčešća reč koja se čule na ovom skupu održanom minulog vikenda na Zlatiboru. Jer kakav će to biti turizam ako nestanu borovi na Zlatiboru, a to može da se dogodi već za 20 godina, kako reče profesor Milan Veljić, upravnik botaničke bašte „Jevremovac” ili, kako će se stići do ove srpske planinske lepotice, ako ne bude bilo puteva čija gradnja neminovno narušava prirodni sklad?

Najmlađi Park prirode

Park prirode „Zlatibor” je ovih dana navršio jednu godinu od kada je osnovan pa je tako najmlađe zaštićeno prirodno područje u Srbiji, kojih imamo ukupno 17. Od toga pet je povereno na upravljanje „Srbijašumama”. To su Sićevačka klisura, Golija, Radan i Zlatibor i oni čine 94 odsto ukupne površine. Park prirode „Zlatibor” prostire se na oko 42.000 hektara prevashodno teritorijom opštine Čajetina, ali i Priboj, Nova Varoš i Užice.

Tekst preuzet sa http://www.politika.rs/sr/clanak/414571/Sta-nam-je-prece-beloglavi-sup-ili-covek. 

Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on VKPin on Pinterest
Email this to someone