Gondola

    12.02.2017.
narod gradi gondolu foto

Tekst Živojina R. Dragišića, preuzet sa bloga Srbija van Beograda, o zlatiborskoj Gold gondoli, njenoj izgradnji i preprekama.

 

Posle mnogo godina, u Srbiji će se (ukoliko se ne dogodi nešto nepredviđeno), 11. februara ove godine, ponovo, organizovati radna akcija. Za sada samo jedna, ali, nikad se ne zna. Istini za volju, neće to biti ORA (Omladinska radna akcija), ali, biće radna akcija. Nju je osmislio predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović, koji očekuje da, naredne subote, između dve i tri hiljade akcijaša (svih uzrasta), reaktiviraju ovaj nekada veoma popularan način kolektivnog rada. Za razliku od nekadašnjih radnih akcija, ovi moderni akcijaši, druge decenije 21. veka, biće angažovani na izgradnji panoramske gondole. Ali ne obične. Već najduže panoramske gondole na svetu. Planirano je da se ova gondola gradi na Zlatiboru, kao i da će devet kilometara trase ove gondole povezati centar Zlatibora sa ski centrom Tornik (preko Ribničkog jezera na kome će biti međustanica). Gondola će prevoziti 1.200 putnika na sat, koji će se, za 25 minuta, sa početnih 960 metara, naći na 1.490 metara nadmorske visine.

Za one koji se slabije snalaze sa geografijom (ili im je Beograd centar sveta), treba reći da se opština Čajetina nalazi u zapadnom delu Srbije (na granici sa Republikom Srpskom), u Zlatiborskom okrugu, u kojoj, prema popisu iz 2011. godine, u 24 naselja živi 14. 745 stanovnika, a da sama varošica Čajetina ima 3.340 stanovnika.
Čajetina je dospela u žižu srpske, političke, javnosti nakon aprilskih izbora 2016. godine, kada je, već pomenuti prvi čovek ove varoši, Milan Stamatović, pozajmivši svoje ime tročlanoj koaliciji, ubedljivo, pobedio SNS listu, kojoj je ime pozajmio Aleksandar Vučić. Ta pobeda je označila Stamatovićev početak četvrtog mandata na čelnoj poziciji u opštini Čajetina, ali i dugotrajnu i upornu borbu sa republičkom vlašću, koja, kako izgleda, ne ume sportski da podnese poraz. No, krenimo redom.

Bilo bi nepravedno reći da su se problemi između lokalne samouprave Čajetina i centralne vlasti u Beogradu tada i pojavili. Jer (prema izveštajima medija), izgradnja panoramske gondole na Zlatiboru, najavljena je još u oktobru 2011. godine. A prema izjavi tadašnjeg predsednika Skupštine opštine Čajetina, Miloja Rajovića, projekat je već tada bio tri godine u pripremi. Tada je obelodanjen i plan da gradnja otpočne na proleće 2012. godine, jer je tada planirano, da već krajem te godine gradnja bude i okončana. Prema tada prezentovanoj studiji izvodljivosti, da je taj plan realizovan, uložena sredstva od oko 10 miliona evra bila bi vraćena već krajem ove, 2017. godine.
Aprila 2012. godine, bar prema izveštavanju medija, početak izgradnje gondole se ne dovodi u pitanje. Naprotiv. Ovoj investiciji se dodaje još jedna. Planirana je i gradnja šoping mola na, blizu, sedam hiljada metara kvadratnih.
Očigledno je da je ova, još uvek, nerealizovana investicija sa Zlatibora privukla veliku medijsku pažnju, ali, sudeći po onome što sam ja uspeo da pronađem, ovom temom se najviše bavio dnevni list Blic. Prateći te tekstove može se načiniti i dosadašnji istorijat zlatoborske gondole. Desetog juna, 2013. godine, objavljen je tekst pod naslovom „U Parizu potpisan ugovor za izgradnju gondole na Zlatiboru“, a godinu dana kasnije, tekst „U avgustu počinje gradnja panoramske gondole“. Prvog oktobra, te 2014. godine, objavljen je tekst pod naslovom „Čajetina platila prvu ratu za nabavku panoramske gondole“, a 19. avgusta, naredne, 2015. godine, čitaoci su obavešteni da je „Na Zlatiboru počela izgradnja najduže gondole na svetu“. Izgleda da je, prema dostupnim informacijama, upravo tog dana, na Preobraženje Gospodnje, došlo do prvih, ozbiljnijih nesporazuma između lokalne samouprave Čajetina i vlasti u Beogradu. Jer su ovom događaju, uz predsednika opštine, Stamatovića, i predstavnika francuske kompanije od koje je kupljena oprema za gondolu, ovom događaju prisustvovali episkop Žički Justin (koji je osveštao kamen temeljac), Aleksandar Čepurin, ambasador Rusije u Srbiji, kao i lideri dve koalicione stranke na lokalu (DSS i SNP), Sanda Rašković Ivić i Nenad Popović. Kao što se vidi, bilo je upadljivo odsustvo predstavnika „državnog vrha Srbije“. Mada, kako je rekao predsednik opštine Čajetina, bili su pozvani i predsednik i premijer Srbije i, pride, nekoliko ministara. — Rešavanjem imovinsko pravnih odnosa na trasi gondole sprečili smo najveću pljačku državne imovine. Zato danas ovde i nema nikoga iz republičke vlasti – rekao je tada (a preneli mediji) predsednik opštine Čajetina, Milan Stamatović.

Verovatno da zbog toga, nikoga nije, posebno, iznenadilo ono što je kasnije usledilo, a mediji, tri dana kasnije, preneli pod naslovom „Gradnja gondole na proveri inspekcije“ i „Gondola bez ijedne dozvole – Čajetina na udaru Zoraninog ministarstva“, objavljen četiri dana nakon toga.
Da lokalnu samoupravu Čajetine to nije pokolebalo, ponovo, svedoče natpisi u medijima. Krajem septembra 2015. godine, objavljen je tekst pod nazivom „Nole u VIP kabini prvi putnik u zlatiborskoj gondoli“, a nekoliko dana kasnije i tekst „Zlatibor: „Jedinstvu“ tri miliona evra za montažu gondole“. Međutim, da se stvari zaoštravaju svedoči tekst pod nazivom „Pod lupom: Istraga zbog mućki teških 50 miliona evra“, koji je objavljen 22. oktobra 2015. godine.
Radeći na ovom, malom, medijskom istraživanju, meni su, 2015. i 2016. godine bile indikativne i po tome što se (nekoliko godina nakon zlatiborske) pojavila i priča o beogradskoj gondoli. Dvadesetog jula 2015. godine objavljen je tekst (takođe Blic) pod nazivom „Mali: Intenzivno radimo na projektu gondole u Beogradu“, a krajem novembra, iste godine i tekst „Beograd u vazduhu – Evo kad će se Beograđani voziti od blokova do Banovog brda na visini od 50 metara“. Da se gradonačelnik Beograda, Siniša Mali, baš „zagrejao“ za vožnju gondolom govori i tekst koji je, pod nazivom „GSP i na dve žičare – Gondolom i od Ušća do Kalemegdana“, objavljen sredinom septembra 2016. godine, najavljujući izgradnju čak dve „vazdušne linije“. Međutim, sudeći po tekstu koji je objavljen krajem prošle godine, prolongiran je rok završetka i ove, beogradske, gondole.

Pretpostavljam da će, u danima koji slede, biti jasno i to da li ove dve gondole (u Beogradu i na Zlatiboru), imaju bilo kakve veze, ali, kao neko kome je mnogo bliža opcija Srbija van Beograda, nisam mogao a da to ne primetim.
U svakom slučaju, treba konstatovati da je opština Čajetina, vodeći borbu za pravo na izgradnju panoramske gondole, 2015. godinu okončala jednim značajnim poslom. O tome svedoči i Službeni list opštine Čajetina broj 12, od 29. decembra 2015. godine, pošto je lokalni parlament ove varoši, dan ranije, dao saglasnost na Statut Javnog preduzeća „Gold gondola Zlatibor“, čime je, kako mogu da pretpostavim, procedura formiranja ovog preduzeća dovedena do kraja.
Prateći dalje ovaj mali istorijat zlatiborske gondole, dolazimo do teksta koji je, pod nazivom „Francuzi dovoze gondolu na Zlatibor“ objavljen 21. januara 2016. godine, a nekoliko dana kasnije, 8. februara i tekst „Panorama Zlatibora – Montaža gondole počinje u martu“. Međutim, da je i prethodni termin početka izgradnje zlatiborske „zlatne“ gondole probijen govori tekst od 17. juna 2016. godine, pod nazivom „Ustanak zbog gondole – Novi okršaj predsednika opštine Čajetina i ministarke građevinarstva“. Prvi čovek Čajetine, Milan Stamatović, tada je uputio ultimatum Vladi Srbije, poručivši: „Ne dodelite li opštini parcele za trasu gondole, Zlatiborci će zemljište proglasiti narodnim i organizovati radnu akciju“.
nazivom,
Deset dana nakon toga, tekst pod nazivom „Zlatiborska gondola – Proglašen javni interes nad zemljištem, čeka se idejni projekat“, ukazivao je na to da se ni Vlada Srbije „ne predaje“. Poruku je javnosti uputila resorna ministarka, Zorana Mihajlović, rekavši da je „Vlada Srbije dala saglasnost da se proglasi javni interes nad zemljištem iznad koga će se graditi gondola na Zlatiboru“.
Već 20. jula 2016. godine, posredstvom medija, oglasila se direktorka javnog preduzeća „Gold gondola Zlatibor“, Bojana Božanić, najavivši skori početak izgradnje gondole, tako da bi se prvi putnici njome vozili početkom leta, ove 2017. godine.

Veoma brzo, pokazalo se da ni novi rokovi neće biti održivi, jer je „imperija uzvratila udarac“ o čemu svedoči i tekst koji je, pod nazivom „Čajetina presekla – Država nas koči, gradićemo gondolu radnom akcijom, pa nek hapse 3.000 ljudi“, objavljen 14. decembra 2016. godine. A samo tri dana kasnije, predsednik opštine Čajetina je potvrdio, da će se godola graditi na akcijaški način, optužujući državu da „koči gradnju investicije vredne 13 miliona evra“. Nakon toga, po prvi put za nekoliko godina, u borbu protiv zlatiborske gondole uključuju se i lokalni pripadnici stranke koja vodi glavnu reč u čitavoj državi. Sudeći po novinskom tekstu pod nazivom „SNS Čajetina o gradnji gondole „na divlje“: Stamatovićevim akcijašima preti zatvor“, lokalni naprednjaci su verodostojno preneli ono što im je rečeno, objašnjavajući da bi, potencijalni akcijaši, mogli da učine krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora do tri godine.

No, sudeći po sledećem tekstu, koji je, pod nazivom „Mraz odložio radnu akciju – Stamatović: Gondolu ćemo graditi kad otopli“, objavljen 12. januara ove godine, predsednika opštine Čajetina, Milana Stamatovića, to nije pokolebalo, već je novi akcijaški početak radova najavio kad spoljnje temperature dozvole kopanje i betoniranje.
Potvrda te odlučnosti, ali sada sa preciziranim rokom početka radne akcije osvanuo je pre nekoliko dana pod nazivom „Gondola još bez građevinske dozvole, ali Zlatiborci uskoro kreću u radnu akciju“.
– Očekujemo da će se na radnoj akciji pojaviti između dve i tri hiljade dobrovoljaca. Za one koji dođu iz drugih delova Srbije obezbedićemo smeštaj – kaže Stamatović u pomenutom tekstu.
– Ako Tomislav Nikolić i Muamer Zukorlić grade bez dozvole, zbog čega i mi ne bismo gradili gondolu na poklonjenim državnim parcelama. Gondola nije privatna već narodna imovina, unaprediće turističku ponudu Zlatibora i od nje će koristi imati i opština i država – mišljenja je Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina.
A da li će i ovaj, ko zna koji u nizu, najavljeni početak izgradnje „zlatiborske zlatne gondole“, pasti u zaborav, ili će zlatiborski akcijaši ući u istoriju ove zemlje, znaćemo za manje od nedelju dana. Što se mene tiče, sa drugog kraja ove države mogu samo da poručim: Triput ura za akcijaše – URA, URA, URA!

 

G O N D O L E 

„Gondole su nekada bili venecijanski brodići sa plitkim gazom, kojim se saobraćalo vodenim kanalima Mletačke Republike. Posebna vrsta gondola bila je ona sa kabinama za zaštitu putnika, ”felzama”, koje su imale male žaluzine koje su se otvarale i zatvarale, po potrebi…
Vremenom je smanjen broj ovih gondolijerskih crnih čamaca (bilo ih je čak 18.000 u jednom trenutku) na sadašnjih 500, ali se pojam ”gondole” premestio iz Venecijanskog zaliva svuda po svetu i preobrazio u nešto sasvim drugačije od one originalne varijante korišćenja.
Tako su najpoznatije ”gondole” postale one vazdušne, ”viseće žičare” na vrhovima čuvenih evropskih i svetskih skijališta i zimovališta.
Danas je gotovo nezamisliv pravi ugođaj planinskog boravka svakog iole zahtevnijeg turiste – bez panoramske gondole, kojom se plovi pod oblacima i krstari iznad najlepših i najuređenijih mesta sa ski-stazama i zimskim rekreativnim i sportskim sadržajima.“

 

 

Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on VKPin on Pinterest
Email this to someone